Zemun dobio Bogojavljenjski plato

Zemun (foto: D. Bosnić; arhiva TOS)

Zemun (foto: D. Bosnić; arhiva TOS)

Na inicijativu i predlog Svebor saveza Beograda odbornici Skupštine grada doneli su odluku da Zemun dobije Bogojavljenjski plato.

U pitanju je prostor između restorana „Venecija” i Starog šlepa, mesto gde se godinama održava manifestacija Bogojavljenjsko plivanje za časni krst.

– Deo platoa pokrivaće i zelenu površinu do Keja oslobođenja, odnosno novoizgrađenog keja sa šetalištem uz Dunav. Na tom prostoru biće postavljena i skulptura Bogojavljenjski plivač i plato će postati mesto za različita sportska i kulturna zbivanja – objašnjava Cvjetko Stevanović, predsednik Svebor saveza Beograda i jedan od osnivača ove manifestacije.

Plivanje za bogojavljenjski krst zaživelo je u Zemunu 1997. godine i tada je u hladan Dunav skakalo sedam plivača. Ove godine bilo ih je oko 400.

– Kada smo mi skakali u vodu posmatrači su mogli da se nabroje na prste. Među njima je bio i prof. Miodrag Dabižić, poznati hroničar Zemuna. Inače, osvećenje bogojavljenjske vodice i krsta bio je običaj koji u Zemunu postojao još između dva svetska rata i koji je praktikovala Srpska pravoslavna crkva. U to vreme postojala je praksa da se za krstom uđe u vodu, ali se s tom tradicijom prekinulo posle Drugog svetskog rata. Pre 19 godina došao sam na ideju da mi oživimo tu tradiciju, ali na drugačiji način – da plivamo za krstom. Zakucali smo na vrata mnogih institucija, ali podršku nismo imali. Vetar u leđa dobili smo u staroj  Crkvi Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Zemunskom parku odakle je i krenula prva litija, a u vodu se skakalo 100 metara ispod Nikolajevske crkve – objašnjava Stevanović, dugogodišnji trener borilačkih veština, i ističe da je ova manifestacija spojila veru, duhovnost i sport.

Običaj se kasnije proširio, druga lokacija bila je Ada Ciganlija, a zatim je smotra počela da se organizuje u Čačku, Nišu, Sremskoj Mitrovici… ali i u Herceg Novom, Trebinju, Malom Zvorniku…

Tradicija duža od jednog veka

Tradicija osvećenja vode u Zemunu, kako objašnjava prof. Miodrag Dabižić, nekadašnji upravnik Zemunskog muzeja i odličan poznavalac istorije Zemuna, postojala je još pre Prvog svetskog rata.

– O Bogojavljenju su se spajale tri litije iz Nikolajevske, Bogorodičine i Gornjogradske crkve. Sveštenici su tada obavljali takozvani obred vodoosvećenja, na keju u blizini Dunava, a zaleđeni krst se bacao u reku. Obično su tada siromašni žitelji Zemuna, najčešće ribarski pomoćnici, ulazili za njim u vodu, za šta im je okupljen svet davao pokoji dinar. Najpoznatiji među njima bio je Riflač – seća se običaja iz starog Zemuna prof. Dabižić.

Ovako proslavljanje Bogojavljenja, pravoslavnog praznika koji pada 19. januara, trajao je sve do Drugog svetskog rata kada je Zemun postao teritorija Nezavisne države Hrvatske.

Izvor: Politika

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *