Zdravstveni turizam u Srbiji

Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja

Srbija ima velike potencijale da postane poznata evropska destinacija za zdravstveni turizam.

Koristi od razvoja zdravstvenog turizma su višestruke – pored direktnog novca za lečenje, koji bi se usmerio u podizanje nivoa usluga u zdravstvu kroz nabavku opreme i obuku medicinskog kadra, došlo bi do priliva sredstava za brojne prateće usluge koje se pružaju pacijentima.

Razvoj ove oblasti, uz saradnju privatnih i državnih medicinskih ustanova, sigurno bi doveo do boljih uslova za angažovanje srpskih lekara, koji danas odlaze na rad u inostranstvo.

Na svetskom tržištu zdravstveni turizam beleži stalni rast. Usluge za koje postoji najveće interesovanje su stomatološke, usluge rehabilitacije i estetska hirurgija, a neretko se traže i komplikovani zahvati, kardiohirurški, neurohirurški… Sve to su oblasti u kojima bi Srbija mogla da bude konkurentna.

Srpski lekari u svetu imaju značajan ugled, cene hirurških intervencija, na primer, 4-5 puta niže su nego u Zapadnoj Evropi, a sa svim troškovima boravka i rehabilitacije ne prelaze trećinu iznosa koju bi pacijent morao da plati u svojoj zemlji. Nije preterano, dakle, reći, da bi zdravstveni turizam mogao da postane jedan od srpskih brendova.

Šta nedostaje?

Pre svega – Srbija nema strategiju razvoja ove oblasti, koja bi morala da objedini medicinske, turističke, ali i druge kapacitete.

Turistima koji dolaze na zdravstveni tretman trebalo bi ponuditi adekvatan transport i smeštaj, ne preterano skup, sa kompletnom uslugom vezanom za intervenciju i eventualni postoperativni period. Pored ovoga, bilo bi idealno obezbediti dodatne sadržaje klasične turističke ponude Srbije.

Saradnja privatnih klinika sa velikim javnim ustanovama – bolnicama i kliničkim centrima je neophodna, kako bi se formirao najkompletniji paket usluga.

Srpske banje trebalo bi u potpunosti osposobiti za prijem pacijenata iz okruženja, evropskih zemalja i sveta, kojima je potrebna rehabilitacija. Zajednička ulaganja su takođe moguća – mnoge svetski priznate zdravstvene ustanove zainteresovane su za investicije ovog tipa.

Današnja praksa, da mali broj privatnih klinika nudi usluge retkim stranim korisnicima, i u nešto većoj meri Srbima iz dijaspore i građanima bivših jugoslovenskih republika, svakako bi trebalo da bude promenjena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *