Svesrpski samit dijaspore u Cirihu

Cirih je bio domaćin Svesrpskog samita dijaspore

Cirih je bio domaćin Svesrpskog samita dijaspore

U Cirihu je od 2. do 4. juna održan samit dijaspore – zvanično: Drugi Svesrpski samit poslovne i akademske dijaspore, u organizaciji Udruženja srpskih privrednika iz Švajcarske, uz podršku Privredne komore Srbije, Novosadskog sajma i Ministarstva spoljnih poslova.

U okviru samita održan je privredni sajam “EXPO 2017” koji je okupio oko 60 izlagača iz Srbije i dijaspore. Organizovana su četiri foruma: Poslovni forum Srbija – Švajcarska, Biznis forum dijaspore Poslovnog saveta za dijasporu PKS, medijski forum i akademski forum.

Grad Loznica kao pokrovitelj ovogodišnjeg sajma predstavio je svoje brendove, turističku ponudu i mogućnosti za investiranje.

Predlog dijaspore iz Kanade

Na završnom ekonomskom panelu predstavnici srpske zajednice u Kanadi predstavili su projekat osnivanja Srpske razvojne banke dijaspore (SRBD) čijim bi se osnivanjem moglo rešiti pitanje slanja novca iz dijaspore u maticu, te direktno finansiranje države.

O projektu je govorio Nebojša Dobrijević, predstavnik srpske zajednice u Kanadi i dugogodišnji bankar.

On je kazao da, prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiju “gastarbajteri” pošalju oko tri milijarde evra godišnje kroz finansijske institucije i transfere, a na razne druge načine donesu u maticu i još oko dve milijarde evra.

– Cilj banke je da pokušamo da objedinimo i iskoristimo sve nas Srbe koji živimo u rasejanju i kojih ima oko pet miliona u preko 100 zemalja i da na pravi način pomognemo ne samo državi Srbiji već i dijaspori. Naš cilj je da ljudi iz dijaspore transfere novca obavljaju jednostavnije, lakše i jeftinije, a moj predlog je da Vlada Srbije učestvuje kao jedan od suosnivača banke na nivou holding kompanije – kaže Dobrijević.

Prema njegovim rečima, kapital banke bi trebao da bude 51 odsto u vlasništvu države Srbije i 49 odsto u vlasništvu privatnih investitora.

– U Srbiju se godišnje slije više od tri milijarde evra koje pošalju rođaci iz inostranstva, a stranim bankama preko kojih se obavljaju doznake ostaje u proseku oko 6 odsto za uslugu transfera, a samo taj novac i od te usluge, bi mogao da ostane u banci koja bi bila pod državnom kontrolom – objašnjava Dobrijević i dodaje da bi prve takve banke mogle biti osnovane u zemljama gde ima najvise naših ljudi, poput Nemačke, Švajcarske ili Austrije.

Prema ranijim podacima i analizama, na godišnjem nivou, iznos od oko tri milijarde evra poslatih iz inostranstva čini oko 8,2 odsto BDP-a Srbije i na taj način dijaspora neposredno finansira 800.000 građana Srbije, kazao je Dobrijević.

Podaci Svetske banke govore da je u prvoj deceniji nakon 2000.godine, od dijaspore u Srbiju stiglo oko 43 milijarde evra, a “porez na pošiljku” otišao je u džepove inostranih banaka.

Za pomenuti period, kažu analize, ukupna prosečna vrednost doznaka je iznosila oko 13,7 odsto BDP-a Srbije.

Osnivanjem ovakve banke, zaključuje Dobrijević, Vlada Srbije bi dobila dugoročan izvor prihoda, koji bi se mogao dalje reinvestirati u srpsku infrastrukturu i značajne državne projekte.

Svesrpski samit koji se održava drugu godinu zaredom nacionalni je projekat, čiji je cilj da na jednom mestu okupi privrednike, poslovne asocijacije, bankare, naučniike, profesore i umetnike iz Srbije i dijaspore.

Izvor: Srbija danas

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *