Poslednji srpski mutavdžija

Koza će biti, ali mutavdžija više neće

Nema ih više. Poslednji srpski mutavdžija prestaje da se bavi ovim zanatom.

A znate li šta izrađuje mutavdžija?

Majstor iz sela Koprivnica kraj Niša Tadija Đorđević (80) nedavno je isporučio manastiru Hilandar poslednje proizvode iz svoje radnje – 80 torbica istkanih od kozjih dlaka.

Više od decenije Đorđević je bio jedini mutavdžija u Srbiji.

“Došlo je vreme da zauvek ostavim razboj, tarak, tokmak, ćerkez i druge alate iz mutavdžijske radnje, a radio sam sa njima punih 69 godina”, kaže Đorđević za agenciju Beta. “Nemam više snage da radim i u radnji. Nemam pomoć. Supruga mi je jesenas umrla, a sin i ćerka su krenuli svojim putem, imaju svoje obaveze”, rekao je Đorđević.

On se rado priseća vremena kada je kao 11-godišnji dečak počeo da uči zanat u očevoj mutavdžijskoj radnji.

“Koprivnica je tada imala 170 domaćinstava i petnaestak mutavdžijskih radnji. U susednim selima, Jagličju, Čagrovcu i Gornjem Dušniku, bilo ih je i više”. Prema njegovim rečima proizvodi, koje su izrađivale mutavdžije iz kraja poznatog kao Zaplanje bili su godinama veoma traženi u ovom delu zemlje.

“Torbice, bisage, ponjave, pokrove i džakove od kozje dlake prodavali smo najviše na Kosovu i u okolini Leskovca i Vranja. Mogli smo da prodamo robe i više nego što smo mogli da proizvedemo” Mutavdžijama u Zaplanju išlo je naruku i to što su sva domaćinstva čuvala stada koza, tako da je kozje dlake bilo napretek.

Tito je zabranio, ali…

“Posle rata Tito je zabranio da se čuvaju koze. Ljudi su ih maltene preko noći morali da unište i većina mutavdžijskih radnji je tada zatvorena”, priseća se Đorđević. Preostale mutavdžijske radnje i dalje su dobro radile jer su proizvodi istkani od kozjih dlaka bili traženi. On je, kaže, zahvaljujući mutavdžijskom zanatu izgradio kuću u Koprivnici i u Gadžinom Hanu i iškolovao ćerku i sina.

“Bilo je i posla i para. Tkali smo, pričali, pevali. Nije tačno da mutavdžije moraju da budu mutave dok rade da im dlake ne bi ulazile u usta”, kaže Đorđević i dodaje da su imali puno mušterija sve do šezdesetih godina prošlog veka. “Sela su tada počela da se prazne. Ljudi više nisu hteli da se bave stočarstvom i poljoprivredom. Retko kome su još bili potrebni bisazi ili pokrovi za stoku”.

Čak i onda kada su sve njegove kolege odustale od mutavdžijskog posla, Đorđević to nije želeo da učini. Sve do sada.

“Borio sam se nekako svih ovih godina i sad je kraj. Razboj neću da rasturam, neka stoji. Neka podseća kako sam radio, kada me jednog dana više ne bude bilo”, kazao je. U Koprivnici, dodao je, kao i u okolnim selima na obroncima Suve planine, nema više nijedne sačuvane mutavdžijske radnje. “Nema razboja, ali nema ni ljudi. Ostalo u Koprivnici nas tridesetak”, kaže Đorđević.

Izvor: Beta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *