Običaji na Badnji dan

Badnjak (foto: spc.rs)

Badnjak (foto: spc.rs)

Uvod u proslavljanje Božića obeležava niz običaja dan uoči praznika – 6. januara, na Badnji dan.

Toga dana u zoru, uz pucanje pušaka kako bi se okolina obavestila, muškarci kreću u šumu po badnjak. Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje simbolizuje ono drvo koje su pastiri doneli i kojim je pravedni Josif naložio vatru, kako bi se zagrejala pećina u kojoj je rođen Bogomladenac Isus.

Pošto se odseče, badnjak se donese pred kuću. Zatim se loži vatra i počinje pečenje pečenice i spremanje jela i kolača za božićni ručak.

Kada padne mrak, na Badnje veče, domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu uz pozdrave “Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!”. Domaćica i ženski članovi domaćinstva sačekuju domaćina uz otpozdrav “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica / badnjak / slama!” posipajući njega, pečenicu, badnjak i slamu pšenicom i zobom.

Slama se raspe po kući, a posebno se stavi ispod stola gde se večera. U nju se sakriju bombone i sitni pokloni, koje deca traže pijučući kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se rodio Isus Hristos.

Ukoliko se u kući loži vatra, badnjak se stavi pored peći i jedan deo se založi, a ako se ne loži i badnjak i pečenica se uspravljaju na istočnoj strani prostorije, pored ikone. Zatim se ukućani pomole Bogu, očitaju molitve i večeraju bogatu posnu badnju večeru.

Običaji na Badnji dan u pojedinim krajevima Srbije veoma su različiti, ali suština je ista – simbolično se pripremiti za najradosniji hrišćanski praznik Božić i podsetiti se svega što se dogodilo na ovaj veliki dan i u dane koji su mu prethodili.

Tucindan

Pripremama za Božić posvećen je i 5. januar, dan pre Badnjeg dana, koji se u narodu naziva Tucindan. Na Tucindan se kolje “pečenica” – prase ili jagnje, a ponegde i ćurka, guska ili kokoška, koja će se jesti za Božić.

Običaj da se na stolu obavezno nađe i pečeno meso odabrane životinje ima poreklo u predhrišćanskom prinošenju žrtve, a crkva ga je prihvatila, jer je korisno posle dugotrajnog posta u hladnom januaru imati nešto od jače hrane za praznik.

Naziv Tucindan potiče od starog običaja da se prase ili jagnje “tuče” u glavu krupicom soli ili ušicama sekire. Postoji i verovanje da na ovaj dan ne treba tući decu.

Poslovice

Uz badnji dan je vezano nekoliko poslovica:

  • Nije svaki dan Badnji dan, znači da je na badnji dan velika sreća, što drugih dana u godini ne mora biti.
    Vezani su ko Božić i Badnji dan, se govori za one koji su nerazdvojni. (Wikipedia)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *