Kučevo i Homolje

Kučevo je poznato po izvanrednom prirodnom okruženju

Kučevo je poznato po izvanrednom prirodnom okruženju

Varošica Kučevo u severoistočnoj Srbiji sinonim je za zdravu hranu, prelepu prirodu i stare i neobične sačuvane, običaje. Kučevo se nalazi u oblasti Homolje, a jedna od najpoznatijih osobina regije je zlato i njegovo ispiranje u reci Pek.

Kraj je poznat i po jagnjetini, medu, pečurkama, siru i lekovitim travama sa obližnjih planina. U mnoštvu pećina najpoznatije su Ravništarka i Ceremošnja.

Kučevo je simpatično naselje koje kao da se sakrilo u nedrima Homoljskih i Zviždskih planina, zaklonjeno masivom Severnog Kučaja.

Kučevo i zlato

Početkom 20. veka zlato se ovde vadilo i bagerima. Hroničari su zabeležili da je od 1934. do 1955. godine specijalni bager izvadio oko sedam tona zlata. Uporni tragači su se, ipak, uzdali u zlatonosni Pek.

-Najvažniji alat svakog tragača su lopata, pralište i ispitak – tvrdi Živorad Jakobović, ispirač zlata iz sela Voluje.- Mukotrpan je to posao, pun neizvesnosti, ali ako sreća posluži, zarada je sasvim pristojna.

Nije Kučevo poznato samo po zlatu i po njegovim ispiračima, po tragačima za ovim plemenitim metalom. Ovde se već decenijama održava Smotra izvornog stvaralaštva “Homoljski motivi”. Prelepa manifestacija koja je uspela da sačuva autentičnost, drevne narodne običaje i da okupi folklorna društva iz cele Srbije.

Imaju ova varošica i njena okolina i mnogobrojne pećine, od kojih su najpoznatije Ravništarka i Ceremošnja. Prva se ponosi samo jednom kitnjastom dvoranom po imenu “Crni dvorac”, a Ceremošnja sa tri velike dvorane. Sve ostalo im je zajedničko: prelep pećinski nakit i ambijent koji odmah oduševi svakog posetioca. Po lepoti je takođe poznata i Dubočka pećina. Sa puno uvažavanja svoje bogate prošlosti, u Kučevu će vam kazivati i o arheološkom nalazištu Kraku Lu Jordan, rimskom rudarsko-metalurškom centru iz trećeg veka nove ere.

Iznedrio je ovaj i mnoge poznate ličnosti: u Kučevu je rođen Đorđe Marjanović, legenda domaće zabavne muzike; obližnje selo Neresnica je rodno mesto velikog srpskog pesnika Stevana Raičkovića, a čuvena predratna glumica Žanka Stokić je deo detinjstva provela u Rabrovu, selu nadomak Kučeva.

Reke, vodopadi, vrela, jezera, vodenice. Široka je lepeza prirodnih lepota Kučeva i njegove okoline. Ako je išta priroda mogla da podari ovom kraju onda su to šume i reke. Ali, zlatonosne reke! Nije zato neobično što svaka priča ovde počinje i što se završava o zlatu. Uostalom, ispiranjem zlata na Peku bavili su se Kelti, Rimljani, Sloveni. Opčinjen lepotom Zvižda, ali i zlatom kralj Aleksandar Karađorđević je u blizini Peka sebi sagradio vilu, a njegov bager je iz reke vadio zlato.

Kad sa brda “Jelena stena” pogledate na panoramu Kučeva i krivudavi Pek učiniće vam se kao da je po ravnici Zvižda neko prosuo najlepše bisere. Na ovom brdu je iznikao i veliki metalni krst, i ono sada važi za omiljeno gradsko izletište, za vidikovac sa kojeg se, kao na dlanu, vidi kučevska varoš i čitava kotlina Zvižda.

Etno nasleđe

Iako nove tehnologije i ukupna zbivanja u društvu i ovde donose promene, Kučevo je uspelo da sačuva ponešto od starog šarma i patinu prohujalih decenija. Zato ovde možete videti temperamentne vlaške igre i drevne narodne običaje, neobičnu nošnju, zaostavštinu koja se čuva i prenosi, osetiti kulturne vrednosti, čuti legende o hajducima, posebno o čuvenom Ivanu Babejiću, ali i legende o zlatu. Ponosi se Kučevo i Međunarodnim festivalom televizijskog etnološkog filma, baš kao i pozorišnim svečanostima “Žanki u čast”.

Kučevo je od Beograda udaljeo oko 135 kilometara. Putuje se autoputem Beograd-Niš do isključenja za Požarevac, zatim zaobilaznim putem za Požarevac i dalje magistralnim putem do ovog mesta.

Izvor: Novosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *