Ko je bio major Dragutin Gavrilović

Major Dragutin Gavrilović

Major Dragutin Gavrilović

Za generacije koje dolaze i za večno sećanje, trebalo bi bar svakog sedmog oktobra podsetiti ko je bio major Dragutin Gavrilović, komadant odbrane Beograda 1915. godine.

Prošlo je, dakle, tačno sto godina od iskrcavanja austrijske vojske na obale Dunava, koje je čuvala jedinica majora Gavrilovića.

“Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!“, komandovao je major.

Austrijske jedinice su uspele da se utvrde iza železničkog nasipa na samoj obali Dunava, a žestokim artiljerijskim dejstvom su gotovo uništile položaje srpske vojske u Banatskoj ulici.

Ipak, hrabri branioci su pružali otpor, a ključni momenat dogodio se ispred kafane “Jasenica“…

“Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!“, čuvene su Gavrilovićeve reči.

Osokoljeni borci su krenuli u kontranapad, ali nisu uspeli da se probiju zbog snažnih udara austrijskih jedinica sa nasipa i jake artiljerijske vatre.

Tom prilikom, Gavrilović je teško ranjen.

Sukobi su se nastavili do kraja dana, noć je spasla smrti austrijske snage, koje su sledećeg dana nastavile da se pojačavaju, a 9. oktobra, posle dva dana rata prsa u prsa, na Starom dvoru su se zavijorile zastave Austrougarske i Nemačke.

Major Gavrilović je, iako sa teškim povredama, preživeo odbranu Beograda, stigao je do Krfa, a posle proboja Solunskog fronta vojvoda Petar Bojović je hteo da ga unapredi. Tome se usprotivio vojvoda Stepa Stepanović, uz obrazloženje da je bio mlad.

Posle rata polagao je generalski ispit u Štipu 1930. godine, ali nije položio. Drugi put nije pokušavao, a 27. marta 1941. godine odbio je ponudu da postane ministar vojske i mornarice, uz obrazloženje: “Ja sam vojnik“.

Neposredno zatim, zarobljen je u Sarajevu i odveden u koncentracioni logor nedaleko od Nirnberga, odakle se teško bolestan vratio početkom 1945. godine. Preminuo je u 63. godini, 19. jula 1945. godine.

Izvor: B92

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *