Izmene Ustava Srbije

Zastava Srbije

Zastava Srbije

Stručnjaci i analitičari naglašavaju da izmene Ustava koje Srbiji predstoje podrazumevaju prenošenje dela nadležnosti na Brisel i garantovanje nezavisnosti sudstva. 

One ne sadrže bilo šta što bi isključilo nastojanja da Srbija očuva suverenitet nad teritorijom Kosova i Metohije.

Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je da možda nije potrebno ni redefinisati sadašnje odredbe o Kosovu i Metohiji u Ustavu, navodeći da se one mogu tumačiti poput nekadašnjeg člana ustava Nemačke pre ujedinjenja koji je predviđao primenu propisa i na ostatak teritorije kada za to dođe vreme.

Autor analize Vladimir Međak, nekadašnji pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Srbiji, rekao je da će biti potrebna dva tipa izmena Ustava  –  prva da bi se unele odredbe o prenosu dela suvereniteta na EU i direktnoj primeni dela evropskih propisa, pre svega uredbi, što su morale da učine sve zemlje koje su se priključivale EU, i druga da bi se Srbija usaglasila sa standardima EU u oblastima u kojima to još nije učinila, pre svega po pitanju nezavisnosti sudstva.

Međak, koji je zamenik predsednika Istraživačkog foruma EPuS, istakao je da nije reč o odricanju suvereniteta, i da su ovo zemlje različito definisale, pa je u Francuskoj recimo takozvanom integrativnom klauzulom definisano da zemlje članice zajedno vrše suverenitet.

Naveo je da bi trebalo navesti i da će se posebnim zakonom definisati odnos nacionalnog parlamenta i vlade, i da se tim zakonom definiše obavezno konsultovanje nacionalnog parlamenta u evropskim poslovima, budući da ova institucija nakon pristupanja EU dobija još jaču ulogu

Naveo je da će biti potrebne izmene i da bi se omogućilo ostvarivanje prava evropskog građanstva, odnosno da se omogući građanima EU koji imaju prebivalište u Srbiji da glasaju na lokalnim i evropskim izborima.

Zbog neusaglašenosti sa potrebnim standardima potrebno je menjati ustav i da bi se garantovala nezavisnost sudstva, to je obaveza koju je Srbija preuzela i Akcionim planom za poglavlje 23 i koja bi trebalo da se ispuni 2017, a glavna zamerka odnosi se na način izbora sudija i članova Visokog saveta sudstva u Državnog veća tužilaca.

Izmene Ustava zahtevaju referendum

O svemu ovome će morati da se organizuje i referendum, naveo je Međak, dodavši da je važno da on ne bude organizovan kasno u procesu pristupanja, kako bi se razdvojio od referenduma o članstvu u EU za koji je predložio da bude propisana dvotrećinska većina za uspeh kako bi se obezbedila stabilnost.

Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno je i da se uporednom analizom zaključi i da li je potrebno da se izmeni ustav zbog političkih prava manjina, što je moguća treća izmena najvišeg pravnog akta, naveo je on.

Izvor: Beta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *