Izložba sećanja na Nadeždu Petrović

Sećanje na Nadeždu Petrović

Sećanje na Nadeždu Petrović

Povodom stote godišnjice od smrti čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović, u četvrtak 19. novembra će u Domu vojske u Beogradu biti otvorena izložba 73 njene slike iz kolekcije Narodnog muzeja.

Izložba odlično upućuje u sva stvaralačka razdoblja Nadežde Petrović od 1898. do 1913, istovremeneo i u tokove secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma kod nas i u svetu, navodi se u saopštenju Narodnog muzeja.

Nadežda Petrović nije samo slikala, izlagala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni nego se trudila da svestranom delatnošću doprinese napretku čovečanstva.

Bila je slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretač likovnih manifestacija, likovni kritičar, autor pozorišne drame, jedna od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), član Društva srpskih umetnika Lada (1904-1906) i Srpskog umetničkog udruženja (1907).

Organizovala je rad (1905) i izložbu (1907) Jugoslovenske umetničke kolonije – prve te vrste kod nas.

Kao sekretar Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva (1913), učestvovala je u osmišljavanju programa zahvaljujući kojem su osnovani Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete (1919), Muzej savremene umetnosti i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić (1928), Akademija likovnih umetnosti (1937) i Galerija fresaka (1952).

Bavila se likovnom kritikom i, prva među Srpkinjama, fotografijom. Burni istorijski događaji sprečili su je da otvori školu slikanja.

Redovno je pratila preglede savremene umetnosti u Nemačkoj, Austriji i Bijenale u Veneciji. Posetila je više puta Italiju i boravila u Rimu (1907) i Parizu (1910-1912).

Izlagala je samostalno u Beogradu (1900) i Ljubljani (1910).

Učestvovala je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi (1904), Prvoj izložbi Lade (1906) i Prvoj izložbi Srpskog umetničkog udruženja u Beogradu (1908), Izložbi Društva Medulić Nejunačkom vremenu uprkos u Zagrebu (1910), Jesenjem salonu (1910. i 1912)…

Pored svestranih obaveza povezanih sa umetnošću, Nadežda Petrović se posvetila i aktivnostima humaniste.

Nosila je pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine (1908).

O pravima Srba i ostalih porobljenih slovenskih naroda govorila je na skupovima kod nas i, zahvaljujući znanju francuskog, nemačkog i ruskog, u inostranstvu.

Jedna je od osnivača pariske Lige za nacionalna prava potlačenih naroda.

Bila je dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima (1912-1913) i Prvom svetskom ratu.

Umrla je od tifusa u vojnoj bolnici u Valjevu, 3. aprila 1915. godine.

Izložba, čiji je autor Ljubica Miljković će biti otvorena do 24. decembra.

Izvor: RTS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *