The Economist o srpskom zdravstvu

Srpsko zdravstvo

Srpsko zdravstvo

Ugledni londonski magazin The Economist upozorava da je situacija u zdravstvenom sistemu Srbije kritična i navodi nekoliko uzroka i posledica.

Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac iz svog džepa. Iako ima najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu od BDP-a, Srbija se nalazi među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija.

Pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da Lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na Listu.

Zbog svega navedenog, ishodi lečenja u Srbiji su relativno loši, očekivani životni vek građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50% veća.

Studija pod nazivom “Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje” pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18% ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode među kojima su uglavnom generički lekovi, kao i da je u periodu 2010-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.

Izveštaj citira i Jelenu Čugurović, takođe članicu Inicijative iz Udruženja obolelih od hronične mijeloidne leukemije Srbije, koja je govorila o značaju inovativnih terapija, navodeći da one za neke pacijente znače bolji kvalitet života, za druge novu šansu, dok za treću grupu pacijenata znače sam život, jer oni nemaju nikakvu terapiju.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika.

Međutim, studija pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti tzv. izdataka iz sopstvenog džepa, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.

The Economist: stanje se kontinuirano prati

U ranijoj studiji u kojoj je EIU 2014. godine upoređivao zdravstvenu potrošnju i zdravstvene ishode u 166 zemalja, Srbija je rangirana lošije od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a spada u grupu zemalja koje su rangirane više prema izdacima na zdravstvenu zaštitu nego prema ishodima, suprotno od Albanije i Makedonije.

Izvor: Nova ekonomija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *