Dijaspora Srbije

Dijaspora Srbije

Dijaspora Srbije

Dijaspora Srbije bi trebalo da bude tema kojoj se u nacionalnim naučnim, političkim i ekonomskim raspravama pridaje najveći značaj.

Podaci do kojih se može doći zvuče neverovatno – gotovo polovina Srba koji žive na planeti nisu nastanjeni u Srbiji.

U domovini živi, po popisu iz 2011. godine, oko šest miliona Srba, a u zemljama bivše Jugoslavije i ostatku sveta – više od četiri miliona.

Ovi podaci redovno su predmet sporova, pošto je zvanične i tačne cifre nemoguće prikupiti. Razlozi su odsustvo odjavljivanja iz srpskih evidencija prilikom odlazaka i određen broj ljudi srpskog porekla koji više nemaju državljanstvo, zaboravili su ili nisu naučili srpski jezik, i nemaju nikakve kontakte sa maticom.

Bez navođenja brojeva, poznato je da, ako se izuzmu zemlje regiona, najveći broj raseljenih Srba živi u Americi. Sledi Nemačka, pa Austrija i Kanada. Sigurno je da je više od 100 hiljada Srba nastanjeno u Francuskoj, Švajcarskoj i Australiji, a nešto manje u Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Četiri talasa, od kojih poslednji još traje

Vredi podsetiti i na poznata četiri talasa iseljenika koji su napuštali Srbiju.

Prvi talas su činili Srbi koji su zajedno sa ostalim Evropljanima krajem XIX veka krenuli put Severne Amerike. Pristizali su u Novi svet brodovima, posao nalazili uglavnom u rudnicima i prvim fabrikama i ostajali.

Posle Drugog svetskog rata u emigraciju su, u zemlje saveznice iz rata, otišli protivnici socijalističke revolucije, monarhisti, pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije… Naselili su se u Engleskoj, SAD, Kanadi, Australiji.

Ekonomska migracija – “gastarbajteri”, u trećem talasu posao su pronašli u Zapadnoj Evropi. Najveći broj njih se sa “privremenog rada” nije vratio, a ukoliko su i odlučili da penzionerske dane provedu u Srbiji, njihovi naslednici, rođeni 60-ih i 70-ih godina u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj… nisu se vratili.

Četvrti talas krenuo je preko okeana devedesetih godina dvadesetog veka. Ratovi, ekonomska kriza i nezaposlenost primorali su mlade, uglavnom visokoobrazovane ljude da posao traže širom sveta, najviše u Kanadi i Australiji.

Poražavajuća činjenica je, međutim, da ovaj poslednji talas nije prekinut. Po podacima sa kraja 2013. godine iz Srbije svake godine u inostranstvo ode oko 32 hiljade ljudi, od toga samo u Nemačku oko devet hiljada. Uglavnom odlaze fakultetski obrazovani, najviše inženjeri i lekari.

Šta nudi druga domovina…

Druga domovina nudi bolje uslove za život. U novom okruženju Srbi se sami bore da se odupru asimilaciji. Najčešće se okupljaju oko Srpske pravoslavne crkve koja u dijaspori ima više od dve stotine hramova.

Najveći broj društava za negovanje tradicije, folklora, učenje jezika, sport i druženje nalazi se upravo pri crkvama. Trend podsticanja različitosti i očuvanja kulturnog identiteta, prisutan poslednjih decenija na globalnom nivou, ide u prilog nastojanjima imigranata da očuvaju svoje kulturno nasleđe.

…a šta matica Srbija

Adekvatan i sveobuhvatan plan i program za odnose sa dijasporom Srbiji nedostaje. Ministarstvo za dijasporu je ukinuto, no, to nije najveći problem.

Novoosnovana Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i dalje luta u pronalaženju načina za uspostavljanje veza i saradnje. Iako zakonska regulativa ograničava u mnogim oblastima, to ne bi smelo da bude izgovor za odugovlačenje u traženju rešenja.

U mnogim državama u svetu dijaspora ima predstavnike u parlamentu. Rumunija je za svoje sunarodnike izvan matice odvojila pet mandata, Makedonija i Hrvatska po tri, Francuska i Italija čak po dvanaest.

Srpska dijaspora još čeka.

Skupština dijaspore i Srba u regionu, po srpskom zakonu najviše predstavničko telo dijaspore sastavljeno od 45 delegata, nije dovela do značajnih rezultata.

Stimulacija mladih stručnjaka da se vrate u Srbiju i uključe na sve raspoložive načine nailazi na različite vrste prepreka. Jedna od njih je i proces nostrifikacije diploma stečenih u inostranstvu.

Prolaskom vremena postaje sve teže da se propuštene prilike nadoknade. Veliki potencijal znanja i kapitala koji Srbiji može da ponudi dijaspora ostaje neiskorišćen.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *